(TM) preuzeto sa european-league.com
Kada je počela cela SELAF ( sad CEFL) priča početkom 2006. bio sam jako skeptičan. Sve se dešavalo gotovo u isto vreme kad i problemi sa Gudjir Ligom u košarci, i sveopšte situacije u tom sportu kod nas. Prethodila su evropska prvenstva 2003 i 2005. kao i olimpijske igre 2004.
Tada je slično i u našem sportu krenulo, „privatna liga“, 4 najjača srpska tima ne igraju „domaću“ ligu. Ako ćemo realno, pravila se „fantastična četvorka“, a ostali timovi su, tako se činilo, bili marginalizovani. Savez je te i naredne godine rešio da „malo prikrije“ takmičenje bez opreme, jer isto nije baš bilo po pravilima.
Da budem korektan, iz ove perspektive, mislim da je to bila dobra odluka. Tada se, „da kucnem u drvo“, niko nije ozbiljnije povredio, inače ko zna kako bi se to završilo. Možda bismo danas gledali AF isključivo na TV ekranima. Iskreno, ne bih želeo da ulazim u to šta je Savez u tim trenucima radio dobro ili loše, u odnosu na ovo što se sad dešava, situacija je bila mnogo bolja.
Preuzeto sa wikipedia.org
Mladost, skromno iskustvo, ograničeni inputi, ali i situacija te 2006. bili su glavni krivci mog, lošeg, mišljenja o SELAF-u. Te prve godine, takmičenje je činilo 5 timova, 4 srpska i slovenački. Smatrao sam da je, uz kolektivan napor, moglo da se izvede da imamo isključivo domaće takmičenje. Razmišljao sam da ćemo tako najbrže rasti, ne bismo se najbrže razvijali, ali bi dobili na kvantitetu. Čini mi se da je u tim trenucima kvantitet bio prioritet.
Godinu dana kasnije, 2007. puno toga se promenilo. Zanemarićemo na kratko cepanje Saveza. Vukovi i Vojvode su, nametnuto ili ne, odlučili da igraju i domaću ligu i SELAF što je bilo sjajno. Nije bilo sjajno što se procenat srpskih timova u tom takmičenju smanjio, umesto četiri u takmičenju su ostala 3 tima. Ta činjenica je bila dovoljna da me dodatno uveri da sam od prve godine bio upravu i da je SELAF loša priča. „Fantastična četvorka“ je postala „Threesome“ koji je počeo još više da se odvaja od ostatka srpskih timova. Međutim, tada se dogodilo nešto za mene neočekivano. Zmajevi i Vitezovi su odigrali ravnopravne mečeve sa polufinalistima SELAF-a. Iako su poraženi, pokazali su da „ostatak Srbije“ ne kaska za CEFL-ovcima.
Ipak, od sledeće 2008. SELAF postaje CEFL, broj srpskih timova je smanjen na dva. Još jedan ogroman minus u mojim očima. Na kraju sezone, dogodilo se neočekivano. Vukove je puno koštalo igranje u dva takmičenja. Izgubili su oba finala. Kragujevac se povratio iz mrtvih, i uspeo da zabeleži pobedu u finalnoj utakmici domaće lige. Bio je to još jedan faktor koji je uticao na moje negativno razmišljanje o CEFL-u. Da su igrali samo domaću ligu, možda bi ishod bio drugačiji.
Sada kada pogledam na sve to, vidim da sam na sve gledao jako sebično. Ne plašim se da priznam kada pogrešim, iako je tada delovalo kao nešto što je loše za domaći fudbal, CEFL je jako dobra priča za fudbal uopšte. Organizacija ovog takmičenja ima jasnu viziju gde želi da dođe u budućnosti i ima odlične strateške planove da to izvede. Istina, CEFL nas je, između ostalog, koštao i razdvajanja lige. Kada bismo sagledali to takmičenje bez ikakvih političkih faktora, mnogo toga bi bilo drugačije. Zmajevima je nuđeno učešće u CEFL-u, SAFS-u je nuđeno da šampion ulazi u CEFL. Ko kaže da nije recite mu da laže. SAFS i Zmajevi su to odbili. Iz jako pogrešnih razloga. SAFS je odbio iz političkih, a Zmajevi zbog svojih budućih planova da igraju u Evropi.
(TM) preuzeto sa european-league.com
Kada protivnici kažu da je CEFL slabo takmičenje, možete da mu verujete, možete da i da se raspravljate sa njim. Možda je u pravu, a možda i nije. To zapravo nije ni najmanje bitno. Bitno je šta će biti sa CEFL-om kroz 5 godina, i koliko će zapravo značiti za evropski američki fudbal.
Kada ga uporedim sa drugim evropskim takmičenjima, EFL-om i EFAF Cup-om, istina je da deluje igrački slabije. Ali, ako pogledamo organizaciju, CEFL je godinama ispred EFAF-ovih takmičenja. Da ne ulazim u detalje, ali CEFL postoji tek nekoliko godina, dok se druga evropska takmičenja igraju nekoliko puta duže. Iskreno,ne vidim neki napedak EFAF takmičenja, ekipe su počele polako da odustaju zbog finansijskih poteškoća. U njemu učestvuju pretežno organizaciono sposobni timovi, a ne samo timovi koji su svojim rezultatima to zaslužili.
Iako imam dosta argumenata koji zastupaju stav da će se CEFL u budućnosti razvijati, ne samo organizaciono, već i igrački, podsetio bih vas na ono što se desilo u evropskoj košarci. Takmičenje koje je bilo organizaciono sposobnije na kraju je isplivalo na površinu.
Ako neko može da proda priču američkog fudbala medijima, sponzorima i gledaocima, onda je to u ovom trenutku CEFL. Barem dok se EFAF-ovci ne dozovu pameti.
